pogled

Izvolite gospodo! Riješite sve naše probleme. Vi znate šta ne valja i u svakom trenutku se ne plašite da kažete sve što mislite. Vi ste hrabri, neustrašivi. Vi ćete mijenjati našu tmurnu svakodnevnicu i naše beznadežne živote, jer vi znate kako. Ponosni ste na sebe. Nemate ništa protiv, da vas ja sada pitam kako ćete to promijeniti? Da, znam da ste već pričali ali eto recite mi još jednom. Ne, ne niste me razumjeli ne zanima me čega vam je dosta.  Dosta vam je onoga što je dosta i meni, to mi svi znamo, ali vi ste posebni zato što znate kako treba biti bolji. Zar ne? Pa eto recite nam sada, šta da se uradi. Molim vas, znamo mi da su oni lopovi, ali ko će to biti bolji od njih? Narod. Dobro, a kako će to narod da vodi državu, opišite mi malo to. Molim vas. Lopovi, pa lopovi. Ko neće biti lopov, i koga ćete vi dovesti na vlast da nas spasi? A ko je taj pošten čovjek? Vi dakle nemate još ime tog čovjeka. Dobro, pojaviće se. Ako možete da mi objasnite, šta taj čovjek da uradi, kad skinemo lopove i mafiju? Ako sam dobro shavtila, vi imate plan da skinete lopove koji su nam pokrali državu, dovedete poštenog čovjeka (koji još uvijek nije tu, ili možda jeste ali ne znamo da je pošten), a onda on da otvori fabrike, poveća penzije, otvori nove škole, sredi sudstvo, obrazovanje, zdravstvo, poveća plate, smanji cijene ljekova i osnovnih životnih namirnica, da i ako može da pogura našu državu da uđe u EU, da bismo mogli što lakše da se „kotarišemo“ ove zemlje i odemo kod rođaka u Njemačku i zaradimo neki dinar, pardon evro. Pa vi zaista imate plan!  Postiđena pred vašom inteligencijom moram da vam odam počast.  Iz vas prosto izbijaju rješenja i prosperitet. Novac za sve to naravno imate. A, imaćete. A daće ovi štu su krali. Pa ja se nikad ne bih sjetila da će ti ljudi tako lako dati svoj nakradeni novac. I tu ponovo padam pred vašom inteligencijom. Maestralno! Dozvolite da vam aplaudiram. Ne, dozvolite mi da se poklonim.  Priznajem da sam glupa za sve to i da mi djeluje besmisleno i nemougće, ali ja vidim da vi zaista znate o čemu pričate.  Ako mogu da pitam još nešto, zašto su vam džepovi puni kamenja? Gađaćete vladu, aha. A kada ih ispraznite, hoće li vam faliti? Mislim, hoće li vam nedostajati osjećaj da su puni. Zašto bi vam falio osjećaj da su vam džepovi puni? Pa izvinite, ali ja se samo plašim da kada ispraznite džepove kamenjem, ne počente da ih punite parama. Jer znate, teško je čovjeku da se navikne da su mu džepovi prazni, kad je u njima do juče nosio kamenje. I plašim se da ste vi taj pošteni čovjek, koga čekamo. Ali vi meni ponovo govorite da su oni lopovi. Lopovi su, jesu. I ne može se više ovako, ne može. Ali prije nego što počnete da rušite zapitajte se znate li šta ćete da gradite. I prije nego što zauzmete vladu kamenjem zašijte svoje džepove, čisto iz predostrožnosti da ne ogladne.