pogled

 Nama nije prvi put da patimo. To je naše prirodno stanje. Uvijek smo imali veliku energiju da promijenimo ono što smo, da bismo živjeli bolje. A sad? E sad više nemamo u šta da se mijenjamo. Sve kostime smo probali, ne stoji nam nijedan. Nekada davno bili smo pod Turcima, nije nam bilo dobro, i rekli smo: Bićemo slobodni! Bili smo slobodni. Našom slobodnom zemljom je vladala dinastija, koja nas je oslobodila, Turaka nije bilo ni na televiziji, ali opet nije nam bilo dobro. Dinastija nam ne valja, neka dođe druga! Došla je. Nama ni tada nije bilo dobro. Neka nema kralja, neka vlada narod, neka sve bude narodno! Kralja nije bilo, sve je pripadalo narodu, i pare, i zemlja i Goli Otok. Narodu nije bilo dobro opet. Zapravo, nije da nije. Bilo je dobro ali kratko.  Možemo mi bolje! Nećemo da sve bude svačije i ničije. Hoćemo da se zna šta je moje, a šta njegovo. Bilo je. Svako je dobio svoje, ali više nije mogao da uzima tuđe. Više nisu mogli neki da rade, a svi da imaju. Pa onda nije imao niko. Ovo nam ne valja! Ovo je banda! Stavićemo nove ljude na vlast. Neka hapse ove što ne rade, nama će biti bolje. I došli su. I hapsili su. A sad? Da li nam je sad dobro? Ne. Pa sad neka....neka...neka. Mi ne znamo šta sad. Mi ne znamo šta sad da budemo. Bili smo hajduci, bili smo monarhisti, komunisti, demokrate! Šta sad da budemo? Šta da budemo kada nam ništa nije išlo?  A da ne budemo ništa što se od nas očekuje, da budemo obični radni ljudi koji će da grade svoju državu, bez da je ruše? A nije nam to nešto. Ne sviđa nam se to. Tu nema borbe, naglih preokreta, uzbuđenja, bijesa, suza. Tu nema smrti! To ne dolazi u obzir! Aman, ima li neko da zna šta da budemo, ljudi! Pa, ne možemo dovijeka da budemo ništa. Znam ja! Neka dođu Turci! Neka nama  dođu Turci, pa ćemo sve lijepo ponovo. Ovaj put će sigurno nešto da nam krene. Od sultana do grobara! Pa ima da nađemo  ono što nam paše. Sve neka se ponovi! Ko je reko da je istorija učiteljica života? Ciceron! Pa, dobro je rekao. Zato ćemo i da je ponovimo. Ponavljanje je majka znanja! To neka nam bude krilatica, neka nam svima to na grobovima piše. Mi ćemo da ponavljamo, sve dok nam u glavu ne uđe, ili dok  ostanemo bez glava. Jer ako pogledate, šta da radimo mi sad kad nemamo šta da budemo. Ako nemamo ništa novo, vraćamo se fino na staro! Da vidim ko će da nam  kaže da nazadujemo! Samo vi idite, mi smo napredniji, ne možete vi da shavitite to. Ko je vama kriv što sto godina živite bez rata i decenijama, pa i vijekovima, ste jedno te isto. Samo vi hajte! Mi ćemo vas stići. Mi ćemo brzo da obiđemo još jedan krug, pa ćemo opet biti tu gdje smo sada. A ni vi neće biti daleko. Sigurno ćete još raditi to što danas radite i sigurno će sve vaše države biti iste kao i sad što su. Vi radite, nama se ne sviđa ovo vaše vrijeme.Kakvo je vrijeme da se ne može dići buna poštena? Nisu naši preci bune dizali da bismo sada bili slobodni i da nemamo šta da radimo. Vi idite dalje, mi čekamo Turke!

 Komentar autora je svakako nepotreban svakom mudrom čitaocu. Dositej je nekada pisao basne, pa bi ispod pisao naravučenije. Možda se vraća vrijeme kada nam je to ponovo potrebno. Ipak, ja to neću raditi. Pustiću ja vas da sami shvatite, ali ću sebe pitati. Probaću sebi da protumačim.Ko može da nas izvuče? Mi smo jedan narod koji od svojih silnih zabluda više ne zna šta je bio prije njih. Tolika preboraženja, bacanje starog da bi se uzelo novo, potrage, mijenjanja, propasti i novi počeci. Ko smo mi? Možemo li mi prestati da tonemo, ili smo potonuli toliko da više i ne znamo da smo na dnu? Mi ponovo ništa ne shvatamo. Posle toliko grešaka mi ponovo ništa ne shvatamo. Pametan shvata gdje griješi i zato greške postoje. Mi ne. Nama ipak trebaju naravučenije.