pogled

Ja tonem. Ja zaista tonem, prerano, nisam blizu odredišta a otišla sam predaleko od početka. I ne znam da plivam. Ima li mi spasa? Ima ljudi koji brod i nemaju već se drže za tuđe i tako svuda stignu. Ja to ne znam. Nadala sam se da ću svojim brodom da stignem do obale i da imam svečano uplovljavanje u luku. Ali moj brod počinje da tone a ja ne znam kako se brodovi popravljaju. Nikad do sada nisam morala da popravljam brod, uvijek je bio savršen. Plašim se. Mnogo se plašim. Ne mogu nikoga zvati da mi pomogne, jer samo sam ja kapetan svog broda i niko nema vlast, a ni volju da odlučuje o mom brodu. Da li sam ja kriva što tone? Vjerovatno. Ali ne znam šta sam uradila. Ne znam gdje je greška. To je moj problem. Moja jedina šansa je da nađem čamac za spasavanje i da se njime nekako domognem kopna. Samo što moja želja da uplovim u luku u velikom brodu tone zajedno sa tim istim brodom.