Upoznajmo se
Nemam namjeru da vam pričam o svom životu. On je za vas nebitan baš kao i Mandelina sahrana za Obamu. Pokušaću da vam se predstavim tako da ne pomislite da ja zaista postojim jer to će pokvariti opšti utisak. Tako da prvo što treba da znate o meni je, da ja nisam stvarna. Pa tako ne postoji nikakva šansa da ćete me jednom slučajno upoznati i da ćete mi reći kako čitate moj blog i kako vam se dopada. Ne, ja ovo ne pišem da bi mi se neko obratio. A i kako bi? Pa ja ne postojim.
Pošto smo utvrdili ko (ni)sam ja, molim vas, predstavite se vi. Zapravo ne! Dopustite mi da pogađam i da vam na prvi pogled kažem šta mislim ko ste. Već vidim da ste radoznali, a mogu da zaključim i da imate visoko mišljenje o sebi dok ovo čitate, jer ne provodite vrijeme listajući Skandal ili Svet i zbog toga sebe smatrate izuzetnim. Vi ipak čitate zanimljive komentare (manje više) bistrih umova na okolinu. Ne, nemojte biti uvrijeđeni. Izvinite, bila sam suviše direktna za početak. Vama ipak treba odati počast što sve ovo čitate. Molim vas! Ja to zaista cijenim. Među vama ima naravno i onih koji i sami pišu, pa će ovo čitati samo da bi sebi dokazali da nisu tako loši i da ima i gorih. Nadam se da sam njima pomogla. Ja se nadam da ima i onih koji su slučajno zalutali, jer oni su mi najdraži. Biće onih koji će pobjeći odmah na prvi pogled na količinu teksta i nedostatak slika, a biće i onih koji će početi da čitaju. Nekima će se vjerovatno dopasti i poželjeće da prate i da čitaju češće, ali neće se vraćati. Zaboraviće. Njih najiskrenije pozdravljam. A vi! Vi se niste prepoznali ni u jednoj kategoriji. Stanite! Pa naći ćemo i za vas nešto. Vi mislite da ste običan čitalac. Ne, ovdje običnih nema. Obični čitaju Skandal. Ako se niste prepoznali to znači da biste umjesto mene, trebali pisati vi. Nemojte bježati na prvi nagovor da učinite nešto! Vi vrijedite! Ja vidim da baš vi možete i imate šta da kažete. Šta mislite? Pola vas, nesvrstanih, vjerovatno je već napustilo stranicu. Žao mi je. Ali vi koji ste ostali, sigurno imate zrno hrabrosti da nešto kažete. Dobro, sada ćutite, ali progovorićete vi. Ja znam da se u vama krije prava bujica riječi koja bi mogla da poplavi sve ove tekstove. Vi koji ne pričate, počnite da pišete. Ako se plašite da li će vas iko slušati, ne brinite za svakog govornika postoji i slušalac. I ako niko ne vjeruje u sebe, ja vjerujem u vas. Vi stidljivi i djetinjasti možete najviše reći, jer vi već godinama ćutke slušate. Vi skupljate riječi i slike kao vrtlog, ali ih nikad ne izbacujete na površinu. Ne budite više sebični i podijelite to što imate. Pogledajte u svojim kovčezima šta sve imate i čuvate. To imate samo vi.
Za kraj prvog posta, moram da se zahvalim, ne sponzorima i svima koji su vjerovali u mene, već onima koji su stigli do kraja. Ako je deset ljudi počelo da čita a do kraja stigao samo jedan, ja se zahvaljujem njemu. Zahvalila bih se ja i onim što su počeli pa otišli ali ne znam kako. Eto vi koji stigoste do kraja, prenesite im moju zahvalnost. Zahvalna sam im što su došli, što su bili, a naročito što su otišli. Nije ovo za njih.