pogled

 Nama nije prvi put da patimo. To je naše prirodno stanje. Uvijek smo imali veliku energiju da promijenimo ono što smo, da bismo živjeli bolje. A sad? E sad više nemamo u šta da se mijenjamo. Sve kostime smo probali, ne stoji nam nijedan. Nekada davno bili smo pod Turcima, nije nam bilo dobro, i rekli smo: Bićemo slobodni! Bili smo slobodni. Našom slobodnom zemljom je vladala dinastija, koja nas je oslobodila, Turaka nije bilo ni na televiziji, ali opet nije nam bilo dobro. Dinastija nam ne valja, neka dođe druga! Došla je. Nama ni tada nije bilo dobro. Neka nema kralja, neka vlada narod, neka sve bude narodno! Kralja nije bilo, sve je pripadalo narodu, i pare, i zemlja i Goli Otok. Narodu nije bilo dobro opet. Zapravo, nije da nije. Bilo je dobro ali kratko.  Možemo mi bolje! Nećemo da sve bude svačije i ničije. Hoćemo da se zna šta je moje, a šta njegovo. Bilo je. Svako je dobio svoje, ali više nije mogao da uzima tuđe. Više nisu mogli neki da rade, a svi da imaju. Pa onda nije imao niko. Ovo nam ne valja! Ovo je banda! Stavićemo nove ljude na vlast. Neka hapse ove što ne rade, nama će biti bolje. I došli su. I hapsili su. A sad? Da li nam je sad dobro? Ne. Pa sad neka....neka...neka. Mi ne znamo šta sad. Mi ne znamo šta sad da budemo. Bili smo hajduci, bili smo monarhisti, komunisti, demokrate! Šta sad da budemo? Šta da budemo kada nam ništa nije išlo?  A da ne budemo ništa što se od nas očekuje, da budemo obični radni ljudi koji će da grade svoju državu, bez da je ruše? A nije nam to nešto. Ne sviđa nam se to. Tu nema borbe, naglih preokreta, uzbuđenja, bijesa, suza. Tu nema smrti! To ne dolazi u obzir! Aman, ima li neko da zna šta da budemo, ljudi! Pa, ne možemo dovijeka da budemo ništa. Znam ja! Neka dođu Turci! Neka nama  dođu Turci, pa ćemo sve lijepo ponovo. Ovaj put će sigurno nešto da nam krene. Od sultana do grobara! Pa ima da nađemo  ono što nam paše. Sve neka se ponovi! Ko je reko da je istorija učiteljica života? Ciceron! Pa, dobro je rekao. Zato ćemo i da je ponovimo. Ponavljanje je majka znanja! To neka nam bude krilatica, neka nam svima to na grobovima piše. Mi ćemo da ponavljamo, sve dok nam u glavu ne uđe, ili dok  ostanemo bez glava. Jer ako pogledate, šta da radimo mi sad kad nemamo šta da budemo. Ako nemamo ništa novo, vraćamo se fino na staro! Da vidim ko će da nam  kaže da nazadujemo! Samo vi idite, mi smo napredniji, ne možete vi da shavitite to. Ko je vama kriv što sto godina živite bez rata i decenijama, pa i vijekovima, ste jedno te isto. Samo vi hajte! Mi ćemo vas stići. Mi ćemo brzo da obiđemo još jedan krug, pa ćemo opet biti tu gdje smo sada. A ni vi neće biti daleko. Sigurno ćete još raditi to što danas radite i sigurno će sve vaše države biti iste kao i sad što su. Vi radite, nama se ne sviđa ovo vaše vrijeme.Kakvo je vrijeme da se ne može dići buna poštena? Nisu naši preci bune dizali da bismo sada bili slobodni i da nemamo šta da radimo. Vi idite dalje, mi čekamo Turke!

 Komentar autora je svakako nepotreban svakom mudrom čitaocu. Dositej je nekada pisao basne, pa bi ispod pisao naravučenije. Možda se vraća vrijeme kada nam je to ponovo potrebno. Ipak, ja to neću raditi. Pustiću ja vas da sami shvatite, ali ću sebe pitati. Probaću sebi da protumačim.Ko može da nas izvuče? Mi smo jedan narod koji od svojih silnih zabluda više ne zna šta je bio prije njih. Tolika preboraženja, bacanje starog da bi se uzelo novo, potrage, mijenjanja, propasti i novi počeci. Ko smo mi? Možemo li mi prestati da tonemo, ili smo potonuli toliko da više i ne znamo da smo na dnu? Mi ponovo ništa ne shvatamo. Posle toliko grešaka mi ponovo ništa ne shvatamo. Pametan shvata gdje griješi i zato greške postoje. Mi ne. Nama ipak trebaju naravučenije.

Izvolite gospodo! Riješite sve naše probleme. Vi znate šta ne valja i u svakom trenutku se ne plašite da kažete sve što mislite. Vi ste hrabri, neustrašivi. Vi ćete mijenjati našu tmurnu svakodnevnicu i naše beznadežne živote, jer vi znate kako. Ponosni ste na sebe. Nemate ništa protiv, da vas ja sada pitam kako ćete to promijeniti? Da, znam da ste već pričali ali eto recite mi još jednom. Ne, ne niste me razumjeli ne zanima me čega vam je dosta.  Dosta vam je onoga što je dosta i meni, to mi svi znamo, ali vi ste posebni zato što znate kako treba biti bolji. Zar ne? Pa eto recite nam sada, šta da se uradi. Molim vas, znamo mi da su oni lopovi, ali ko će to biti bolji od njih? Narod. Dobro, a kako će to narod da vodi državu, opišite mi malo to. Molim vas. Lopovi, pa lopovi. Ko neće biti lopov, i koga ćete vi dovesti na vlast da nas spasi? A ko je taj pošten čovjek? Vi dakle nemate još ime tog čovjeka. Dobro, pojaviće se. Ako možete da mi objasnite, šta taj čovjek da uradi, kad skinemo lopove i mafiju? Ako sam dobro shavtila, vi imate plan da skinete lopove koji su nam pokrali državu, dovedete poštenog čovjeka (koji još uvijek nije tu, ili možda jeste ali ne znamo da je pošten), a onda on da otvori fabrike, poveća penzije, otvori nove škole, sredi sudstvo, obrazovanje, zdravstvo, poveća plate, smanji cijene ljekova i osnovnih životnih namirnica, da i ako može da pogura našu državu da uđe u EU, da bismo mogli što lakše da se „kotarišemo“ ove zemlje i odemo kod rođaka u Njemačku i zaradimo neki dinar, pardon evro. Pa vi zaista imate plan!  Postiđena pred vašom inteligencijom moram da vam odam počast.  Iz vas prosto izbijaju rješenja i prosperitet. Novac za sve to naravno imate. A, imaćete. A daće ovi štu su krali. Pa ja se nikad ne bih sjetila da će ti ljudi tako lako dati svoj nakradeni novac. I tu ponovo padam pred vašom inteligencijom. Maestralno! Dozvolite da vam aplaudiram. Ne, dozvolite mi da se poklonim.  Priznajem da sam glupa za sve to i da mi djeluje besmisleno i nemougće, ali ja vidim da vi zaista znate o čemu pričate.  Ako mogu da pitam još nešto, zašto su vam džepovi puni kamenja? Gađaćete vladu, aha. A kada ih ispraznite, hoće li vam faliti? Mislim, hoće li vam nedostajati osjećaj da su puni. Zašto bi vam falio osjećaj da su vam džepovi puni? Pa izvinite, ali ja se samo plašim da kada ispraznite džepove kamenjem, ne počente da ih punite parama. Jer znate, teško je čovjeku da se navikne da su mu džepovi prazni, kad je u njima do juče nosio kamenje. I plašim se da ste vi taj pošteni čovjek, koga čekamo. Ali vi meni ponovo govorite da su oni lopovi. Lopovi su, jesu. I ne može se više ovako, ne može. Ali prije nego što počnete da rušite zapitajte se znate li šta ćete da gradite. I prije nego što zauzmete vladu kamenjem zašijte svoje džepove, čisto iz predostrožnosti da ne ogladne.